ПОЛИТИКЕ ЧАСОПИСА

Часопис Одитор посвећен је публиковању радова из области права, менаџмента и информационих система. Такође се могу прихватити радови који обухватају следеће области: економски систем и политика, рачуноводство и ревизија, јавне финансије, економија и финансирање заштите животне средине и зелена економија као и остале актуелне области.

Часопис Одитор објављује оригиналне, претходно необјављене радове: originalnе naučnе radovе, preglednе radovе i prikazе na srpskom, engleskom i drugim svetskim jezicima).

Одитор се објављује у отвореном приступу.

Радови морају бити написани на српском и енглеском језику, са резимеима на српском и енглеском.

Часопис излази три пута годишње.

Часопис се индексира у ERIH PLUS, HEIN ONLINE i DOAJ.

Дигиталне копије свезака часописа архивирају се у Hein Online, Sherpa Romeo и Народнoj библиотеци Србије.

 

Уређивачка политика

ОБАВЕЗЕ УРЕДНИКА И УРЕДНИШТВА

Редакција часописа Одитор доноси коначну одлуку о томе који ће се рукописи објавити. Приликом доношења одлуке редакција се руководи уређивачком политиком водећи рачуна о законским прописима који се односе на клевету, кршења ауторских права и плагирање.

Редакција задржава дискреционо право да примљене рукописе процени и не објави, уколико утврди да не одговарају прописаним садржинским и формалним критеријумима. У редовним околностима, редакција обавештава аутора о томе да ли је прихватила текст у року од месец дана од датума пријема рукописа.

Редакција не сме имати било какав сукоб интереса у вези са рукописима који се разматрају. Ако сукоб интереса постоји код једног или више чланова редакције, ти чланови се искључују из поступка избора рецензената и одлучивања о судбини рукописа. Уредник и чланови редакције су дужни да благовремено пријаве постојање сукоба интереса.

Редакција је дужна да суд о рукопису доноси на основу његовог садржаја, без расних, полних/родних, верских, етничких или политичких предрасуда.

Уредник и чланови редакције не смеју да користе необјављен материјал из достављених рукописа за своја истраживања без изричите писане дозволе аутора, а информације и идеје изнесене у рукописима морају се чувати као поверљиве и не смеју се користити за стицање личне користи.

Уредници и чланови редакције дужни су да предузму све разумне мере како би идентитет рецензената остао непознат ауторима пре, током и након поступка рецензије и како би идентитет аутора остао непознат рецензентима до окнчања поступка рецензије.

 

ОБАВЕЗЕ АУТОРА

Аутори гарантују да рукопис представља њихов оригиналан допринос, да није објављен раније и да се не разматра за објављивање на другом месту. Истовремено предавање истог рукописа у више часописа представља кршење етичких стандарда. Такав рукопис се моментално искључује из даљег разматрања.  Напомињемо да се објављивање препринта на одговарајућим платформама и у репозиторијумима сматра претходним објављивањем.

Ако је рукопис претходно био разматран за објављивање у другом часопису, ауторима се препоручује да информишу уредништво о исходу тог рецензентског поступка, односно да објасне у којој мери су узели у обзир примедбе рецензената и/или зашто их нису прихватили. То је у интересу аутора, зато што ове информације могу да помогну уредницима приликом избора рецензената.

Ако је рукопис резултат научноистраживачког пројекта или је, у претходној верзији, био изложен на скупу у виду усменог саопштења (под истим или сличним насловом), детаљнији подаци о пројекту, конференцији и слично, наводе се у напомени.

Аутори су дужни да се придржавају етичких стандарда који се односе на научноистраживачки рад. Аутори гарантију и да рукопис не садржи неосноване или незаконите тврдње и не крши права других. Издавач неће сносити одговорност у случају да се испостави захтев за накнаду штете.

Садржај рада

Уредништво Одитора се стара о томе да објављени радови садрже довољно података на основу којих би се истраживања описана у радовима могла поновити (репродуковати). Изнесене чињенице треба детаљно описати и поткрепити референцама како би се рецензентима, а потом и читаоцима омогућило да провере тврдње које су у њему изнесене – нпр. треба дати детаљан опис коришћених метода и слично. Аутори су дужни да се упознају са стандардима који се односе на различите типове научног рада (Equator Network) и користе оне који примерени њиховом истраживању. Намерно изношење нетачних тврдњи представља кршење етичких стандарда.

Аутори сносе сву одговорност за садржај рукописа и дужни су да прибаве све потребне сагласности за објављивање садржаја. Аутори сносе сву одговорност и за садржај истраживачких података и прилога и гарантују да су у процесу сакупљања, обраде и објављивања података поштовали важеће прописе, етичке стандарде, ауторска права трећих лица, као и друга права.

Аутори који желе да у рад укључе илустрације, табеле или друге материјале који су већ објављени дужни су да за то прибаве сагласност носилаца ауторских права. Материјал за који такви докази нису достављени сматраће се оригиналним делом аутора.

Ауторство

Само она лица која су значајно допринела садржају рукописа могу бити наведена као аутори, односно сва лица која су значајно допринела садржају рукописа морају бити наведена као аутори. Ако су у битним аспектима истраживачког пројекта и припреме рукописа учествовала и друга лица која нису аутори, њихов допринос треба поменути у напомени или захвалници.

У том смислу, аутори би требало да се упознају са критеријумима ауторства које је дефинисао Међународни одбор уредника медицинских часописа (International Committee of Medical Journal Editors - ICMJE). Као аутор се може навести само оно лице које је:

  • знатно допринело конципирању или осмишљавању рада, или прикупљању, анализи и интерпретацији података; и
  • допринело писању рада, или критичком редиговању његовог научног садржаја; и
  • коначно одбрило верзију која треба да се објави; и
  • пристало да сноси одговорност у вези са свим аспектима рада и стара се да питања у вези са тачношћу и интегритетом било ког дела рада буду детаљно истражена и разрешена; и
  • дало своју сагласност да буде наведено као аутор и сагласило се са списком аутора.

Приликом навођења доприноса аутора мора се користити CRediT таксономија.

Током рецензентског поступка додавање нових аутора и изостављање оних који су већ наведени дозвољено је само у изузетним случајевима, под условом да је уредништву и издавачу достављено детаљно образложење зашто је то неопходно. Навођење имена лица чији допринос не задовољава критеријуме ауторства (поклоњено и почасно ауторство, као и навођење тзв. аутора из сенке) сматраће се кршењем етичких норми.

Навођење извора

Аутори су дужни да исправно цитирају изворе који су битно утицали на садржај истраживања и рукописа. Информације које су добили у приватном разговору или кореспонденцији са трећим лицима, приликом рецензирања пријава пројеката или рукописа и слично не смеју се користити без изричите писане дозволе особа од којих су добили информације.

Када у тексту помињу истраживачке податке или доносе закључке на основу њих, аутори су дужни да их наведу на исти начин на који наводе публикације. Препоручујемо да се подаци наводе у складу са принципима које дефинише FORCE11.

Плагијаризам

Плагирање, односно преузимање туђих идеја, речи или других облика креативног израза и представљање као својих, сматра се грубим кршењем научне и издавачке етике. Плагирање може да укључује и кршење ауторских права, што је законом кажњиво.

Плагијат обухвата следеће:

  • дословно или готово дословно преузимање или смишљено парафразирање (у циљу прикривања плагијата) делова текстова других аутора без јасног указивања на извор или обележавање копираних фрагмената (на пример, коришћењем наводника);
  • копирање слика или табела из туђих радова без правилног навођења извора и/или без дозволе аутора или носилаца ауторских права.

 

Упозоравамо ауторе да се за сваки рукопис проверава да ли је плагијат, коришћењем антиплагијат програма.

Рукописи код којих постоје јасне индиције да се ради о плагијату биће аутоматски одбијени и ауторима неће бити дозвољено објављивање рада у часопису наредних годину дана.

Ако се установи да је рад који је објављен у часопису плагијат, исти ће бити опозван у складу са процедуром описаном под Опозивање већ објављених радова, а ауторима ће бити објављен укор у наредном броју часописа.

Сукоб интереса

Аутори су дужни да у раду укажу на финансијске или било које друге сукобе интереса који би могли да утичу на изнесене резултате и интерпретације. Ако сукоб интереса не постоји, треба навести следеће: „Аутори изјављују да нису у сукобу интереса“.

Сукоб интереса може бити финансијски и нефинансијски. Неки од примера сукоба интереса су:

  • организација која финансира неко лице, исплаћује му зараду или другу врсту материјалне надокнаде, или код које је то лице деоничар, могла би имати финансијску корист (или губитак) у случају објављивања резултата;
  • појединци, организација која их финансира, или послодавац су власници патента који је у вези са резултатима рада, или су у процесу пријаве таквог патента;
  • званична афилијација и чланство у интересним групама које су у вези са објављеним садржајем;
  • политички, верски или идеолошки сукоб интереса.

Аутори запослени у фармацеутским кућама или другим комерцијалним организацијама које спонзоришу клиничка или теренска испитивања или неки други вид истраживања треба да наведу ту чињеницу као сукоб интереса приликом достављања рукописа. У одељку „Сукоб интереса“ треба објаснити однос сваког појединачног аутора са таквим организацијама. Радови објављени у часопису не смеју да рекламирају комерцијалне производе.

 

Грешке у објављеним радовима

У случају да аутори открију важну грешку или мањи пропуст у свом раду након његовог објављивања, дужни су да одмах о томе обавесте уредника или издавача и да са њима сарађују како би се рад опозвао или исправио.

Достављањем рукописа часопису Одитор аутори се обавезују на поштовање наведених обавеза.

 

ORCID

Од аутора се захтева да имају регистрован ORCID (Open Researcher and Contributor ID) идентификатор. ORCID идентификатори свих аутора наводе се приликом слања рукописа и биће објављени у раду, ако буде прихваћен за објављивање.

ORCID је јединствен и трајан идентификатор који омогућава прецизну идентификацију аутора и лакше проналажење објављених радова, као и исправну атрибуцију ауторства.

Подаци о финансирању

Ако је рад настао као резултат пројекта, аутори су дужни да наведу изворе финансирања у складу са уговором са финансијером.

 

ОБАВЕЗЕ РЕЦЕНЗЕНАТА

Рецензенти су дужни да стручно, аргументовано, непристрасно и у задатим роковима доставе уреднику оцену научне вредности рукописа.

Рецензенти оцењују рукописе у погледу усклађености теме рада са профилом часописа, релевантности истраживане области и примењених метода, оригиналности и научне релевантности података изнесених у рукопису, стила научног излагања и опремљености текста научним апаратом.

Рецензент који има основане сумње или сазнања о кршењу етичких стандарда од стране аутора дужан је да о томе обавести уредника. Рецензент би требало да укаже на важне објављене радове које аутори нису цитирали. Уколико има лична сазнања да у рукопису постоје битне сличности и подударности са неким објављеним радом или рукописом који је у поступку рецензије, рецензент је дужан да на то укаже. Такође, ако има сазнања да је исти рукопис разматра у више часописа у исто време, рецензент је дужан да о томе обавести уредника.

Рецензент не сме да буде у сукобу интереса са ауторима или финансијерима истраживања. Уколико постоји сукоб интереса, рецензент је дужан да о томе одмах обавести уредника.

Ако се сматра некомпетентним за тему или област којом се рукопис бави, рецензент је дужан да о томе обавести уредника.

Рецензија мора бити објективна. Коментари који се тичу личности аутора сматрају се непримереним. Суд рецензената мора бити јасан и поткрепљен аргументима.

Рукописи послати рецензентима сматрају се поверљивим документима. Рецензенти не смеју да користе необјављен материјал из достављених рукописа за своја истраживања без изричите писане сагласности аутора, а информације и идеје изнесене у достављеним рукописима морају се чувати као поверљиве и не смеју се користити за стицање личне користи.

Поступак рецензије

Сви рукописи послати за објављивање подлежу рецензији. Циљ рецензије је да уредништву помогне у доношењу одлуке о томе да ли рад треба прихватити или одбити и да кроз процес комуникације са ауторима побољша квалитет рукописа.

Рецензија у часопису је анонимна како за аутора тако и за рецензента. Сваки рад рецензирају два рецензента. Рецензентски процес траје до 30 дана, а услед већих несугласица може најдуже трајати 90 дана.

Избор рецензената спада у дискрециона права уредника. Рецензенти морају да располажу релевантним знањима у вези са облашћу којом се рукопис бави и не смеју бити из исте институције као аутор, нити то смеју бити аутори који су у скорије време објављивали публикације заједно (као коаутори) са са било којим од аутора рукописа који рецензирају.

У главној фази рецензије, главни уредник шаље поднесени рад код два рецензената стручњака за научну област којом се рад бави. Рецензентски образац садржи низ питања на која треба одговорити, а која рецензентима указују који су то аспекти које треба обухватити како би се донела одлука о судбини једног рукописа. У завршном делу обрасца, рецензенти морају да наведу своја запажања и предлоге како да се рукопис побољша.

Идентитет рецензената остаје непознат ауторима пре, током и након поступка рецензије.

Ауторима се препоручује да приликом писања радова избегавају формулације које би могле открити њихов идентитет. Уредник гарантује да ће пре слања рукописа на рецензију из њега бити уклоњени лични подаци аутора (пре свега, име и афилијација) и да ће се предузети све разумне мере како би идентитет аутора остао непознат рецензентима до окончања поступка рецензије.

Током читавог процеса, рецензенти делују независно једни од других. Рецензентима није познат идентитет других рецензената.  Ако одлуке рецензената нису исте (прихватити / одбити), главни уредник може да тражи мишљење других рецензената.

 

Током поступка рецензије уредник може да захтева од аутора да доставе додатне информације (укључујући и примарне податке), ако су оне потребне за доношење суда о научном доприносу рукописa. Уредник и рецензенти морају да чувају такве информације као поверљиве и не смеју их користити за стицање личне користи.

Редакција је дужна да обезбеди контролу квалитета рецензије. У случају да аутори имају озбиљне и основане замерке на рачун рецензије, уредништво ће проверити да ли је рецензија објективна и да ли задовољава академске стандарде. Ако се појави сумња у објективност или квалитет рецензије, уредник ће тражити мишљење других рецензената.

Чланови уредништва и гостујући уредници могу да шаљу своје рукопис за објављивање у часопису Одитор. Аутор рукописа који је укључен у издавачки процес биће изузет из поступка рецензије и одлучивања о прихватању или неприхватању рукописа, а надгледање поступка рецензије биће поверено другом члану уредништва.

 

ДИСКУСИЈА НАКОН ОБЈАВЉИВАЊА РАДА

Часопис Одитор подстиче дискусију након објављивања, било кроз писма уреднику или на спољним платформака, као што је PubPeer.

 

Употреба великих језичких модела и генеративне вештачке интелигенције

Часопис Одитор поступа у складу са следећим препорукама: World Association of Medical Editors (WAME) recommendations on chat bots, ChatGPT and scholarly manuscripts и Committee on Publication Ethics (COPE)’s position statement on Authorship and AI tools.

Алати као што је ChatGPT не могу бити наведени као аутори рукописа.

Аутори морају јасно да наведу да ли су користили алате засноване на великим језичким моделима и генеративној вештачкој интелигенцији (које алате су користили и у које сврхе) на одговоарајућем месту, као што су је одељак у ком се описује методологија или захвалница.

Аутори сносе пуну одговорност за прецизност, тачност и примереност садржаја генерисаних  уз помоћ алата заснованих на великим језичким моделима и генеративној вештачкој интелигенцији, као и за тачност цитираних референци и гарантују да у рукопису нема плагијатизма.

Уредник и рецензенти морају да гарантују да ће информације изнесене у рукописима током поступка рецензије бити чуване као поверљиве. Уредници не смеју да деле информације о послатим рукописима и извештаје рецензената са алатима заснованим на великим језичким моделима и генеративној вештачкој интелигенцији, а рецензенти не смеју да користе такве алате за генерисање рецензентских извештаја.

Разрешавање спорних ситуација

Сваки појединац или институција могу у било ком тренутку да уреднику и/или редакцији пријаве сазнања о кршењу етичких стандарда и другим неправилностима и да о томе доставе неопходне информације/доказе.

 

ПРОВЕРА ИЗНЕСЕНИХ НАВОДА И ДОКАЗА

  • Главни и одговорни уредник ће у договору са уредништвом одлучити о покретању поступка који има за циљ проверу изнесених навода и доказа.
  • Током тог поступка сви изнесени докази сматраће се поверљивим материјалом и биће предочени само оним лицима која су директно укључена у поступак.
  • Лицима за која се сумња да су прекршила етичке стандарде биће дата могућност да одговоре на оптужбе.
  • Ако се установи да је заиста дошло до неправилности, процениће се да ли их треба окарактерисати ако мањи прекршај или грубо кршење етичких стандарда.

 

МАЊИ ПРЕКРШАЈ

Ситуације окарактерисане као мањи прекршај решаваће се у директној комуницкацији са лицима која су прекршај учинила, без укључивања трећих лица, нпр.:

  • обавештавањем аутора/рецензената да је дошло до мањег прекршаја који је проистекао из неразумевања или погрешне примене академских стандарда;
  • писмо упозорења аутору/рецензенту који је учинио мањи прекршај.

 

ГРУБО КРШЕЊЕ ЕТИЧКИХ СТАНДАРДА

Одлуке у вези са грубим кршењем етичких стандарда доноси Главни и одговорни уредник у сарадњи са уредништвом и, ако је то потребно, малом групом стручњака. Мере које ће предузети могу бити следеће (и могу се примењивати појединачно или истовремено):

  • објављивање саопштења или уводника у ком се описује случај кршења етичких стандарда;
  • слање службеног обавештења руководиоцима или послодавцима аутора/рецензента;
  • опозивање објављеног рада у складу са процедуром описаном под Опозивање већ објављених радова;
  • ауторима ће бити забрањено да током одређеног периода шаљу рукописе у часопис;
  • упознавање релевантних стручних организација или надлежних органа са случајем како би могли да предузму одговарајуће мере.

Приликом разрешавања спорних ситуација редакција часописа се руководи смерницама и препорукама међународне организације Committee on Publication Ethics – COPE: https://publicationethics.org/guidance/Flowcharts.

 

ОПОЗИВАЊЕ ВЕЋ ОБЈАВЉЕНИХ РАДОВА

У случају кршења права издавача, носилаца ауторских права или аутора, повреде професионалних етичких кодекса, тј. у случају слања истог рукописа у више часописа у исто време, лажне тврдње о ауторству, плагијата, манипулације подацима у циљу преваре, непријављивања коришћења алата заснованих на великим језичким моделима и генеративној вештачкој интелигенцији, ненамерне грешке коју је аутор пријавио (нпр. грешке настале због помешаних узорака или коришћења уређаја и опреме за које је накнадно  утврђено да су неисправни), објављени рад се мора опозвати. У неким случајевима, објављени рад се може опозвати и како би се исправиле накнадно уочене грешке.

Приликом опозивања објављеног рада наводи се разлог за опозивање, као и на чији се захтев рад опозива. Стандарди за разрешавање ситуација када мора доћи до опозивања објављеног рада дефинисани су од стране библиотека и научних тела, а иста пракса је усвојена и од стране часописа Одитор: у електронској верзији изворног чланка (оног који се опозива) успоставља се веза (HTML линк) са обавештењем о опозивању. Опозвани чланак се чува у изворној форми, али са воденим жигом на PDF документу, на свакој страници, који указује да је чланак опозван (RETRACTED).

Истраживачки подаци

Часопис подстиче ауторе да учине доступним истраживачке податке који поткрепљују резултате објављене у рукопису и/или обогаћују објављени рад, тако да подаци буду отворени у највећој могућој мери, односно да буду затворени само ако је то заиста неопходно. Часопис Одитор прихвата пратеће софтверске апликације, слике високе резолуције, скупове података, звучне или видео снимке, обимне прилоге, табеле са подацима и друге релевантне додатке које није могуће укључити у сам рад.

Аутори могу да депонују релевантне податке у репозиторијум који је у складу са FAIR принципима, а то може бити институционални, тематски или репозиторијум опште намене. Више информација о проналажењу адекватног репозиторијума можете наћи на адреси: https://repositoryfinder.datacite.org/. У репозиторијум треба депоновати и све информације које би биле неопходне за реплицирање, валидацију и/или коришћење резултата, односно анализу података – информације о софтверу, инструментима и другим алатима који се користе за обраду резултата.  Ако је могуће, треба депоновати и саме алате и инструменте.

Изузеци: Јавно ојављивање података није увек изводљиво. У следећим случајевима подаци који поткрепљују резулате објављене у радовима не морају бити јавно доступни: ако постоји обавеза заштите резултата и поверљивости, безбедносна ограничења, обавеза заштите личних података и друга легитимна ограничења. Када податке неопходне за валидацију објављених закључака није могуће објавити у отвореном приступу, аутори би требало да обезбеде приступ у мери која омогућава валидацију закључака уз поштовање легитимних интереса или ограничења.

 

ЕТИЧКА ПИТАЊА И ЗАШТИТА ПОДАТАКА

Ако је приступ подацима ограничен из етичких разлога или зато што подаци морају бити заштићени, у рукопису се мора навести:

  • опис ограничења која се односе на податке;
  • став етичког одбора или другог надлежног тела о објављивању података; и
  • на који начин читаоци или рецензенти могу да затраже приступ подацима и услове под којима ће приступ бити одобрен.

Заштита података

У циљу заштите приватноси испитаника, истраживачки подаци се не смеју објављивати ако из скупа података није могуће ефикасно уклонити информације о личности на основу којих се могу идентификовати конкретни појединци, осим ако појединци нису дали изричиту писану сагласност за јавно објављивање података који садрже информације о личности.

Ако подаци не могу да буду јавно доступни, рукопис рада мора да садржи:

  • образложење зашто је неопходна заштита података;
  • повезане податке из којих је могуће уклонити информације о личности;
  • став етичког одбора или другог надлежног тела о објављивању података; и
  • на који начин читаоци или рецензенти могу да затраже приступ подацима и услове под којима ће приступ бити одобрен.

Поред тога, адресе на којима се налазе подаци треба навести у Изјави о доступности података у оквиру достављеног рукописа. Ако подаци нису доступни, у изјави треба објаснити зашто нису доступни. Када депонујете податке који су у вези са рукописом послатим за објављивање, у обзир треба узети следеће:

Репозиторијум у који се подаци депонују мора бити одговарајући у тематском смислу и мора бити одржив.

  • Подаци се морају депоновати под слободном лиценцом која дозвољава неограничен приступ (нпр. CC0, CC-BY). Рестриктивније лиценце треба користити само ако постоји оправдан (нпр. правни) разлог.
  • Депоновани подаци морају да садрже и верзију која је у отвореном, невласничком формату.
  • Депоновани подаци морају бити обележени тако да на такав начин да их трећа страна може схватити (нпр. разумна заглавља колона, описи у текстуалној датотеци реадме).
  • Истраживања која укључују људске субјекте, истраживања на хуманом материјалу, и податке о људским субјектима морају се обављати у складу са Хелсиншком декларацијом. У одређеним случајевима студије морају имати одобрење одговарајућег Етичког комитета. Идентитет субјекта истраживања треба да буде анонимизован кад год је то могуће. За истраживање које укључује људске субјекте, неопходан је информисани пристанак учесника (или њихових законских старатеља) за учешће у истраживању.
  • Рукопис који се шаље за објављивање треба да садржи Изјаву о доступности података, испред списка референци. У њој се наводе подаци о доступности података, укључујући DOI ознаку података. Ако су је притуп подацима на било који начин ограничен, треба образложити зашто је до тога дошло.

Отворени приступ

Одитор је часопис у отвореном приступу. Комплетан садржај часописа је бесплатно доступан. Корисници могу да читају, преузимају, копирају, дистрибуирају, штампају, претражују комплетан текст чланака и успостављају HTML везе ка њима без обавезе да за то траже сагласност аутора или издавача.

 

Часопис наплаћује APC (Article Processing Charge) и износ 50.000,00 динара.

 

Након прихватања рукописа, а пре објављивања, аутори плаћају износ од 50.000,00 динара. На овај начин се покривају трошкови објављивања чланка у режиму отвореног приступа. Напомињемо да чињеница да часопис наплаћује ове трошкове не гарантује прихватање рукописа и не утиче на исход рецензије.

Наведени износ се уплаћује на рачун издавача, не постоје додатни трошкови за ауторе.

САМОАРХИВИРАЊЕ

Одитор омогућава ауторима да нерецензирану верзију рукописа, рецензиран рукопис прихваћен за објављивање и објављену верзију депонују у институционални или тематски репозиторијум, као и репозиторијум опште намене, објаве на личним страницама аутора (укључујући и профиле не друштвеним мрежема за научнике, као што су ResearchGate, Academia.edu итд.) и/или на веб-сајту институције у којој су запослени пре или током поступка слања рукописа у часопису, било када након прихватања за објављивање и након објављивањау часопису.

При томе се морају навести основни библиографски подаци о чланку објављеном у часопису (аутори, наслов рада, наслов часописа, волумен, свеска, пагинцаија), а мора се навести и идентификатор дигиталног објекта – DOI или URL адреса на којој је чланак изворно објављен, објављеног чланка у форми HTML линка, као и лиценца.

Ауторска права

Аутори задржавају ауторска права над објављеним чланцима, а издавачу дају неексклузивно право да рукопис објави, да у случају даљег коришћења чланка буде наведен као његов први издавач, као и да дистрибуира чланак у свим облицима и медјима. Чланак ће се дистрибуирати у складу са лиценцом  Creative Commons Attribution 4.0 International (CC BY 4.0).

Аутори могу да ступају у засебне, уговорне аранжмане за неексклузивну дистрибуцију рада објављеног у часопису (нпр. постављање у институционални репозиторијум или објављивање у књизи), уз навођење да је рад првобитно објављен у овом часопису.

 

МЕТАПОДАЦИ

Метаподаци су јавно доступни свима и могу се бесплатно користити у складу са лиценцом Creative Commons Universal (CC0 1.0) Public Domain Dedication license.

Одрицање одговорности

Изнесени ставови у објављеним радовима не изражавају ставове уредника и чланова редакције часописа. Аутори преузимају правну и моралну одговорност за идеје изнесене у својим радовима. Издавач неће сносити никакву одговорност у случају испостављања било каквих захтева за накнаду штете.

Модел политике је развио EIFL инспирисан следећим документима: