MAKROEKONOMSKO OKRUŽENJE I JAVNI SEKTOR – MESTO I ULOGA
DOI:
https://doi.org/10.5937/Oditor2103037VKljučne reči:
makroekonomsko okruženje, javni sektor, društvene delatnosti, efikasnostApstrakt
U većini savremenih država preovlađuju socijaldemokratski pristup i liberalni pristup o mestu javnog sektora u upravljanju državom i društveno-ekonomskom razvoju, čime je uloga javnog sektora u privrednim aktivnostima proizvodnog tipa značajno umanjena, tako da danas javni sektor najvećim delom obuhvata društvene delatnosti, odnosno društvenu nadgradnju proizvodnih aktivnosti. Bez obzira na ideološki pristup, javni sektor nepobitno predstavlja najznačajniji činilac države, od čije efikasnosti i učinkovitosti zavisi stepen izgrađenosti ekonomsko-pravnog ambijenta kao osnovnog preduslova razvoja društva, kao i razvijenosti sistema društvenih delatnosti.
##plugins.themes.default.displayStats.downloads##
Reference
Afanasyeva E., Jerow S., Lee S.J. & Modugno M. 2020. Sowing the seeds of financial imbalances: The role of macroeconomic performance. Journal of Financial Stability, 100839,
Avakumović J., Tešić R., & Karić D. 2021. Menadžment tranzicionim procesima u funkciji održivog razvoja. Održivi razvoj 3(1): 7-16.
Azofra V., Rodríguez-Sanz J.A. & Velasco P. 2020. The role of macroeconomic factors in the capital structure of European firms: How influential is bank debt?. International Review of Economics & Finance 69: 494-514,
Gajić, M. Analiza efikasnosti javnog sektora u (post)tranzicijskim zemljama Evrope, 2014. url: http://libek.org.rs/uploads/2014-10-22-analiza-efikasnosti-javnog-sektora.pdf.
Đokić I. 2018. Economic effects of integrated marketing communications: The case of food products. Ekonomika poljoprivrede 65(3): 985-994.
Đuzelić, I. Interna revizija u funkciji unapređenja finansijske discipline u javnom sektoru Federacija Bosne i Hercegovine. Magistarski rad. 2016. http://univerzitetpim.com/wp-content/uploads/2016/11/Ekonomskifakultet-%C4%90uzeli%C4%87-Ismet.pdf.
Ilić B. 2019. Cena zemlje kao faktor održivog razvoja. Održivi razvoj 1(2): 7-16.
Ivanova B. & Ristić S. 2020. Akumulacija i koncentracija kapitala. Akcionarstvo 26(1): 26-34.
Majstorović A., Tasić S., Jovićević P. 2020. Usmerenja za modeliranje sistema interne budžetske revizije. Akcionarstvo 26(1): 49-63.
Mićović S. & Miletić J. 2019. Poslovni subjekt kao osnova održivosti razvoja. Održivi razvoj 1(1): 41-49
Mitrović J. Č., & Mitrović V. J. 2019). Promene, izazovi i spremnost zemalja u tranziciji za nove razvojne trendove. Vojno delo 71(2): 224-243.
Panić, S., Andrejić, M., Milenkov, M., Andrejić, S., & Mirčevski, M. 2018. Inovacija menadžmenta u funkciji razvoja. Vojno delo 70(2): 394- 413.
Simić N., Teuta K., Yang J. 2019. Regulatorni instrumenti održivog razvoja. Održivi razvoj 1(1): 15-26
Ćemalović, U. 2016. Usklađivanje pravnog sistema Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije - slučaj životne sredine. Ekonomika poljoprivrede 63(3): 891-904.
Vigvari, A., Raičević, B., Brnjas, Z. Osnovi državnog budžeta i finansijski poslovi samouprava, Beograd: Evropski pokret u Srbiji. 2003.
Verstraete G., Aghezzaf E.H. & Desmet B. 2020. A leading macroeconomic indicators’ based framework to automatically generate tactical sales forecasts. Computers & Industrial Engineering 139: 106169.
RZS. Sektorska klasifikacija institucionalnih jedinica. 2018. url: http://www.stat.gov.rs/media/3300/2018-05-31-metodoloskenapomene.pdf.
Xing K. & Yang X. 2020. Predicting default rates by capturing critical transitions in the macroeconomic system. Finance Research Letters 32: 101107. 19. https://www.monstat.org/userfiles/file/GDP/publikacije/INSTITUCIONALNI%20SEKTORI_2010-2011_Rev2.pdf.
RZS. Sektorska klasifikacija institucionalnih jedinica. 2018. url: http://www.stat.gov.rs/media/3300/2018-05-31-metodoloskenapomene.pdf.
##submission.downloads##
Objavljeno
Broj časopisa
Rubrika
Kako citirati
